Page 28 - KUCANJE

XVII века, објављеног у Гласу, 320, Одељење
историјских наука, 2, Београд, 1980. године)
Крушевац је старином припадао Топличкој
или Белоцркванској епископији, коју је 1219.
године основао Свети Сава. У једном зборнику
адреса и титула епархија српских из XVI века,
пише: „В Богоспасаемују Епархију Белоцрквен-
скују, јеже јест кадилук Крушевац.” Касније је
Крушевац био и у саставу других епархија. Из
Београдске митрополије изузет је 1854. године и
додат епископији Жичкој, па је њен владика
имао титулу: епископ ужичко-крушевачки. (све-
штеник Петар Гагулић, Топличка епархија, у
Гласнику Српске православне цркве, Београд,
1957. године, стр. 135). У Служебнику штампа-
ном у Београду 1838. године, који се чува у
Цркви Свете Петке у Мајдеву код Крушевца, на
страни 160, свештеник Петар П. Јовановић,
парох мајдевски, пише: „1857. године, 21. Но-
вембра, зацрни(х) се (рукоположих се, п.п.) код
Г. Владике Јанићија у Карановац и био сам ка-
пелан својем оцу јереју Милоју Јовановићу,
пароху зебичком.” Поменути владика Јанићије
Нешковић био је епископ ужичко-крушевачки.
У Архиву Србије сачуван је документ из фонда
Митрополије београдске за 1860. годину, број
579, који вели: „Како је високочајшим рјешењем
од 14. Новемб. 1859. године предвојен Срез
Бугар-Моравскиј и већиј део његов придан је
Алексиначком окружију, а мањиј остао је по
пређашњем у Крушевачком, како пак Окружије
Алексиначко подпада под Епархију Неготинску,
а Крушевачко под Ужичку: то је Собор Архи-
јерејски из обзира на ово најновије грађанско

26