Page 23 - KUCANJE

+ + +

Први пут сам био у Манастираку 30. априла
2012. године са владиком Давидом, његовим
ђаконом и једним крушевачким протом. Реку
смо прешли тако што смо изашли из аутомобила
да би га ђакон превезао речним газом, а ми смо
прешли на другу обалу преко импровизованог
мостића. Вратили смо се у ауто и убрзо стигли у
Манастирак.
– Овде сам био само фикцијом – рекао сам
епископу.
Домаћин нам је био млади свештеник врб-
нички, који је до скоро мојој деци предавао ве-
ронауку у основној школи, са својом попадијом
и малом децом. По изласку из цркве послужени
смо изворском водом и ратлуком. Седели смо на
клупи пред црквом-брвнаром и гледали у спо-
меник Милошу Обилићу, крај кога смо се и фо-
тографисали. Те су фотографије објављене на
сајту епархије крушевачке.
Устао сам са клупе и пришао повећем шим-
ширу. Сетих се да сам негде прочитао да су од
шимшировине резбарени крстови.
– Ту си се играо кад си био мали – као да чух
речи свога оца од пре месец дана у барбато-
вачкој порти. Пред свој одлазак у родно село
отац је затражио да одемо у његову прву паро-
хију. Били смо у Гргуру и Барбатовцу. У мом

21