Page 368 - KUCANJE

тамнице; камењем побијени бише, претврени
бише, кушани бише, од мача помреше; идоше у
кожусима и у козијим кожама, у сиротињи, у
невољи, у срамоти” (Јевр. 11, 36 и 37) и сигурно
би зажелели да се поново врате у своје гробове
само да не гледају страшну религиозну „мрзост
и запустење” својих потомака.
И све се ово догађа пред очима нашим, не
зато што народ наш нема у себи религиознога
осећаја, што не би био способан за свако узви-
шено дело, него што они који су позвани да
предњаче своме народу у сваком добру „зат-
варају царство небеско од људи, јер ни сами не
улазе у њега, ни дају да улазе они који би хте-
ли.” (Мт. 23, 13) Својим примером затупљују
код народа религиозно осећање, својим поступ-
цима одвраћају народ од цркве, не водећи ра-
чуна о штетним последицама које ће неминовно
наступити код народа после свега овога.
Пратећи развитак религиозног живота код
нашега народа пуних тридесет година као учи-
тељ и свештеник, ја са болом у души видим да у
овом погледу идемо на горе. И са циљем, ако не
да зауставим ову опасну болест народа, а оно да
испуним заповест Божју, који устима пророка
Језекиља заповеда служитељима Божје речи да
без страха проповедају Божју истину: „Послу-
шали или не послушали...нека знају да је про-
поведник био међу њима.” (Јез. 2, 5) И, „кад
кажем безбожнику погинуће, а ти га не опоме-
неш, и не проговориш му да би га одвратио од
безбожнога пута његова, да би га сачувао у
животу, онај ће безбожник погинути са свога
безакоња, али ћу крв његову искати из твојих

366