Page 434 - KUCANJE

Сава Поповић (?-1911), свештеник из Трс-
теника. Рођен је у Прњавору Љубостињском.
Завршио је богословију у Београду. Годинама
служио као капелан, свештеник и намесник у
Крушевцу, Горњем Милановцу, Краљеву, Чач-
ку, Трстенику и Рашкој. Биран је за народног
посланика 1874. године, за време Чумићеве вла-
де. А у време сва три рата био је бригадни све-
штеник. Замонашио се 1902. у манастиру Љубо-
стињи, монашко име било му је Нићифор, а
после неколико времена прешао у манастир
Студеница, али се отуда убрзо опет вратио у
Љубостињу. Од 1909. године Нићифор Поповић
изабран је за члана управе Хиландара у Светој
Гори и ту је остао све до смрти, уважен и оми-
љен код целог братства. Био је одличан припо-
ведач и певач и један од најпримернијих калу-
ђера светогорских. Умро је 13. фебруара 1911.
године.
Антоније Поповић (1854-1916), из Бруса,
свештеник, потиче из свештеничке породице из
Ботуње; свештеници су му били отац, стриц и
деда. Његов отац Милија Поповић, свештеник из
Бруса, биран је три пута за народног посланика
1868, 1869 и 1878. године. Антоније Поповић до
1877. године је учитељ у Кожетину, а те године
рукоположен је на гучку парохију, од 1882. до
1886. године капелан је при бруској цркви,
затим, до 1902. године парох на првој бруској
парохији. На парламентарним изборима 1893.
године изабран је за народног посланика, као
носилац изборне листе за жупски срез. Од 1902.
до 1916. године свештеник је при цркви Лаза-
рици. Потпредседник месног одбора Радикалне
странке у Крушевцу од 1910. године. Одликован
је 1904. године орденом Св. Саве 4. степена, а
1911. Сребрном медаљом за грађанске заслуге.

432