Page 462 - KUCANJE

ових малих који верују у мене, боље би му било
да се обеси камен воденични о врату његову, и
да потоне у дубину морску.” (Мт. 18, 6) „Гле-
дајте да не постављате брату спотицања или саб-
лазни.” (Рим. 14, 13) Зато погледајмо вечерас:
који су то рани подстицаји начинили од деспота
Стефана, према речима његовог биографа Кон-
стантина Филозофа „плод дрвећа засађених при
извору вода” или, како то записа хиландарски
монах Јаков 1462. године на свом преводу Шес-
тоднева Светог Јована Златоуста: „благочасти-
вога и благовернога и Богомвенчанога госпо-
дина све српске и приморске земље и многих де-
лова угарске и босанске земље, мудрога и ми-
лога и славнога деспота Стефана”, којим се, чак
„велики цар турски дичио као неким другим
Сунцем или као звездом Даницом”?
1. Отац – кнез Лазар по Константину Фило-
зофу: „У своме животу сазда тврде градове, са-
зда и (град) звани Крушевац, у коме подиже нај-
краснију цркву великоме првомученику архи-
ђакону Стефану, ради молитве за увек споми-
њанога сина свога (деспота Стефана).”
Свети Ава Јустин Ћелијски у Житију деспо-
та Стефана пише: „Када отац његов свети Ла-
зар подизаше своју задужбину Раваницу мали
Стефан у својој детињој наивности и безаз-
лености погледавши на њу узвикну: „Ја ћу по-
дићи још већу и лепшу.”
За свога оца деспот Стефан у Повељи Ма-
настиру Хиландару, 1405. године, вели: „Ја од
младићког ми узраста и младих ноктију, када је
Бог у Свом старању о мени све чинио на корист
мени, западајући у многа опака, неподношљива

460