Page 464 - KUCANJE

дом. Међу њима има много монаха, који непре-
стано делом опевају и славе Бога који је у Тро-
јици, као што га славе анђели непрестаним по-
јањем... Ови породише и велике Симеона и Са-
ву”, а њих двојица „множину деце своје Богу
приведоше”. Зато, како вели свети ава Јустин:
„Христољубиви Стефан жељаше да стално буде
у друштву са монасима, било да му они долазе
на двор и разговарају с њим о душевном спа-
сењу и животу по Богу, било да он одлази к
њима у усамљена места и подвизавалишта њи-
хова да се наслађује њиховим гледањем и слу-
шањем.”
5. Школа: Прота др Радослав Грујић у свом
раду Средњовековно српско парохијско све-
штенство, у Црква и живот (поучни религи-
озно-популарни часопис), бр. 7-8, Скопље, 1922.
године, пише о развијеном школском систему
код Срба, јер су не само манастири већ и паро-
хијски центри служили за школовање деце. Зато
не чуди да су се „у деспотову земљу стекли нај-
писменији људи, монаси и мирјани, из грчких,
бугарских и српских крајева који су били осво-
јени од Турака, и то не само због слободе у дес-
потовој земљи, него и због високе образова-
ности и духовне просвећености самога деспота.
У Београду, манастиру Манасија у Ресави и дру-
гим местима створене су под деспотовим над-
зором најбоље школе словенског и српског је-
зика и писмености, а уз то и школе преводилаца
и преписивача црквених, богословских, исто-
ријских и философских дела”.
6. Земља: „И ова земља не само, да слично
оној обећаној, точи мед и млеко, него као да је у

462