Page 467 - KUCANJE
P. 467

Манастир у коме се вечерас налазимо тада се
              први пут спомиње у писаним изворима. Како је
              изгледао  развој  неупарске  придворице  –  цркве
              на  двору  средњовековног  властелина  деспота
              Иваниша  –  монаха  Доротеја  и  његовог  сина
              Душмана  –  игумана  кир  Данила  –  књижевника
              Данила Млађег – патријарха српског Данила III
              и учитеља деспота Стефана, можемо да претпо-
              ставимо:  „двор  у  Неупаре  с  придворицом”
              пратио  је  животни  пут  својих  ктитора.  Кад  је
              монашен  властелин  његов  посед  –  властелин-
              ство  је  постајао  метох.  Тако  је  најпре  Душма-
              ница  –  Дренча  од  придворне  цркве  Потврдним
              актом  из  1382.  године  постала  манастир,  а  у
              каснијем  периоду,  највероватније  после  избора
              за  српског  патријарха  њеног  другог  ктитора,
              ставропигија – манастир под директном управом
              патријарха. Тада је и неупарска придворица пос-
              тала манастир, а њен двор метох. У „монашењу”
              метоха  манастира  Дренча  и  претварању  неу-
              парске  придворице  у  манастир  своме  учитељу
              патријарху  Данилу  помогао  је  и  његов  благо-
              дарни  ученик  деспот  Стефан,  као  што  народно
              предање  наговештава,  јер  је  он  са  својим  кти-
              торским  учешћима  и  прилозима  остао  уписан
              златним  словима  у  историји  српског  народа:
              манастир  Копорин  подигнут  је  уз  ктиторско
              учешће светог деспота, манастир Руденица саг-
              рађен  је  од  властелина  Вукашина  и  жене  му
              Вукосаве, а ктитор му је и деспот Стефан са бра-
              том  Вуком,  манастир  Јошаница  задужбина  је
              породице  једног  деспотовог  властелина,  манас-
              тир  Сисојевац  задужбина  је  духовника  Сисоја
              Синаита,  а  ктитор  му  је  и  деспот  Стефан  са



                                     465
   462   463   464   465   466   467   468   469   470   471   472