Page 467 - KUCANJE

Манастир у коме се вечерас налазимо тада се
први пут спомиње у писаним изворима. Како је
изгледао развој неупарске придворице – цркве
на двору средњовековног властелина деспота
Иваниша – монаха Доротеја и његовог сина
Душмана – игумана кир Данила – књижевника
Данила Млађег – патријарха српског Данила III
и учитеља деспота Стефана, можемо да претпо-
ставимо: „двор у Неупаре с придворицом”
пратио је животни пут својих ктитора. Кад је
монашен властелин његов посед – властелин-
ство је постајао метох. Тако је најпре Душма-
ница – Дренча од придворне цркве Потврдним
актом из 1382. године постала манастир, а у
каснијем периоду, највероватније после избора
за српског патријарха њеног другог ктитора,
ставропигија – манастир под директном управом
патријарха. Тада је и неупарска придворица пос-
тала манастир, а њен двор метох. У „монашењу”
метоха манастира Дренча и претварању неу-
парске придворице у манастир своме учитељу
патријарху Данилу помогао је и његов благо-
дарни ученик деспот Стефан, као што народно
предање наговештава, јер је он са својим кти-
торским учешћима и прилозима остао уписан
златним словима у историји српског народа:
манастир Копорин подигнут је уз ктиторско
учешће светог деспота, манастир Руденица саг-
рађен је од властелина Вукашина и жене му
Вукосаве, а ктитор му је и деспот Стефан са бра-
том Вуком, манастир Јошаница задужбина је
породице једног деспотовог властелина, манас-
тир Сисојевац задужбина је духовника Сисоја
Синаита, а ктитор му је и деспот Стефан са

465