Page 466 - KUCANJE

рац је црквеног култа Светог кнеза Лазара, јер је
по избору за патријарха, пренео мошти кнеза
Лазара из Цркве Светог Спаса у Приштини у
манастир Раваница, 1390. или 1391. године и на-
писао четири списа посвећена уздизању култа
кнеза Лазара: Похвално слово кнезу Лазару,
Службу, Пролошко житије – Синаксар и Повес-
но слово.
У Потврдном свитку за манастир Дренча из
1382. године стоји и ова одредба: „И дјети млад-
јех да њест в монастирје ни на прјебиваније ни
на ученије.” Др Радослав Грујић у свом раду
Средњовековно српско парохијско свештенство
(у Црква и живот поучни религиозно-попу-
ларни часопис, бр. 7-8, Скопље, 1922. године),
приметио је да ова уредба указује о развијеном
средњовековном школском систему. Наиме, па-
рохијски свештеници су пружали основно обра-
зовање, а ставропигијални манастир какав је био
Душманица – Дренча давао је високо образо-
вање. Ту треба тражити и везу, после Косовске
битке, дванаестогодишњег сирочета – владаоца,
који жели да се најбоље образује и најбољег
учитеља тога доба књижевника Данила Млађег
– патријарха Данила III, који, по вољи Божијој, у
тешким данима, пресудно утиче на васпитање
адолесцента – законитог наследника престола,
који са шеснаест година преузима од своје мајке
пуну власт.
У истом свитку из 1382. године у списку ме-
тоха манастира Душманица – Дренча пише: „И
двор у Неупаре с придворицом.”

464