Page 470 - KUCANJE

− Али треба још много курбана за царевину,
моји синови! − примећује један чича и пробира
путање где нема блата.
Окретох нову страницу и прочитах: „Ето, та-
ко је отпочела српска патња од дана када су Ср-
бију напали заједно Немачка и Бугарска. Слегла
се цела бежанија и војска у Крушевац, Краљево
и Чачак, мислећи у почетку да се даље неће ићи
и да ће савезници стићи у помоћ. Али се убрзо
увидело да се мора даље продужити.”
Затворих књигу и реших да прошетам до
Историјског архива.
Помислих:
− Шта да нема дневника? Није ли Библија
најлепши дневник! Аутори, кроз векове, надах-
нути Духом Светим пишу свету књигу Старог и
Новог завета или савеза (дневника) Бога са чо-
веком.
Срби би морали написати Дневник својих
страдања и патњи, из кога би читали изабране
перикопе у дане националних празника.
У почетку беше Реч, писано је.
Испред Архива реших да прочитам писмо
које је Лисијан Милсан написала 18. октобра
1917. године Душану, сину Сретена Динића, по-
водом предавања о Србији које је његов отац
одржао у Полињију у Француској.
Пошто уђох у читаоницу промених план:
− Молим вас, имате ли нешто из балканских
ратова за читање − затражих од архивисте.
У раду треба бити поступан, помислих, по-
што добих ратни дневник на читање.
Два дана сам читао две свеске школског фо-
рмата, писане мастилом, од 1. јануара до 21. ав-

468