Page 499 - KUCANJE

вачкој Морави. У биографији проте Милуна не-
достајала је година упокојења и место где је са-
храњен.
– У Стопањи није сахрањен, сигурно – рече
ми Животије Живановић.
Два пута сам ишао у Јавно комунално пре-
дузеће „Крушевац” и од њих тражио да погле-
дају своје старе књиге, не би ли у њима прона-
шли гробно место знаменитог проте.
– Не, он није сахрањен на старом круше-
вачком гробљу – добих последњи одговор.
Годину дана касније, сахрањивали смо је-
дног мог парохијанина на старом крушевачком
гробљу. Кад приђосмо раки, угледах крај ње ста-
рински, мало нагнут, споменик од пешчара с
необично великом заједничком фотографијом
седог свештеника с камилавком, продуховљеног
лика и његове супруге. Приближих му се и про-
читах: „Овде почивају и чекају опште васкрсење
и живот будућег века прота Милун Ј. Стоја-
диновић (1864-1941) и његова супруга проти-
ница Даринка (1866-1934)”, а онда се прекрстих
од чуда.”
Прота Милун Ј. Стојадиновић био је у своје
време најелитнији српски свештеник. Мени
чини посебну част то што је он био и катихета
крушевачке гимназије – школе у којој више од
десет година предајем веронауку. Иначе, он је
заслужан за подизање цркве у Лесковцу, у којој
сам рукоположен за презвитера 1995. године.
Приложник и добротвор ове цркве био је
Михајло Пупин. (Лесковачки гласник, уредник
Сретен Динић, бр. 11, Лесковац, 1935. година,
стр. 3) Прота Милун је као сиромашни ученик

497