Page 500 - KUCANJE

београдске богословије морао једно време да
послужује по богатијим кућама, па је тако био
запослен у кући књижевника Лазе Лазаревића.
Касније је прота радо бринуо о даровитим ђа-
цима – као што је био његов синовац Милан
Стојадиновић, у српској историји записан као
председник краљевске владе. Интересантно је да
је утицај стрица био видљив код младог Милана
Стојадиновића и у одабиру тема његових првих
штампаних радова. Тако је будући председник
краљевске владе 1909. године штампао у Бео-
граду књигу О регулисању парохија. У књизи Ни
рат ни пакт Милан Стојадиновић пише о
својим школским данима: „За Краљеве награде
које су се делиле на дан Светога Саве буде једне
године расписана тема из Црквеног права: о
матери-јалном издржавању свештенства, које је
онда живело у врло бедном стању. Мој стриц,
Милун Ј. Стојадиновић, био је протопрезвитер у
Лес-ковцу. Код њега сам пронашао доста
материјала о томе питању, а у његовој кући сам
видео како у ствари живи српски парохијски
свештеник. Да бих добио податке, особито о
стању право-славног свештенства у Аустро-
Угарској путовао сам у Сремске Карловце и у
библиотеци српске Патријаршије прегледао
дотични материјал и разговарао са неким
познаваоцима тог питања. На тај начин мој рад
је био добро документиран да сам добио
Краљеву награду, што је било ве-лико
одликовање за једног младог студента.”
Проту Милуна су познавали и ценили нај-
значајнији људи свога доба у српском народу.
Патријарх Гаврило, на Савиндан 1939. године,

498