Page 503 - KUCANJE

зала ∕ песма га је одржала њојзи хвала!”, па
чешће отпевамо: „Завичају, мили крају ∕ у ком
сам се родио ∕ душе моје мили рају ∕ ко те не би
љубио?”, затим: „Ој, Србијо мила мати ∕ увек ћу
те тако звати”, итд.”
Прота Милун Стојадиновић штампао је три
књиге Споменица са стазе живота. Прву књигу
је посветио својој супрузи Даринки преминулој,
године 1935. Другу књигу је исписао својим
размишљањима на тему шта је време, о времену
и вечности, цркви, о животу, успеху... У њој је
известио о прослави свог свештеничког јубилеја
1939. године у Крушевцу. Трећа књига Српске
Голготе штампана је 1940, годину дана пред
протину смрт.
Другу књигу прота је започео насловом По-
рука с неба:
„Необичан, али не и чудан наслов. Необичан,
јер се ретко дешава, а није чудан, јер се стварно
дешава и ако је то за нас необјашњиво. Позна-
вајући данашњи свет и његов менталитет, знам
да ће неко рећи: „Гле! Шта је ово сад, како може
бити порука с неба?” А ја кажем да може бити,
да је бивала, бива и биће. И баш те поруке с не-
ба дају нам инспирацију – надахнуће за наш
живот и рад на земљи. Ево примера:
1. Кад зора свиће, зар то није знак или по-
рука да настаје дан?
2. Кад се небо наоблачи и окупи грмљавина,
зар то није знак или порука, да ће бити киша?
„Но то је”, рећи ће неко „по природном закону.”
Али има и натприродних појава.

501