Page 506 - KUCANJE

ЧИКА ДОСА

Тог јутра, кад су се у Епархији крушевачкој
припремали за пут у Јаловик, на сахрану мога
оца, појавио се чика Доса. Он је дошао у епи-
скопију по благослов за оснивање метоха Мана-
стира Дренче у селу Петини – при Цркви Свете
Недеље, коју је он са својим сељацима подигао,
па кад је чуо да је умро отац Војислав, одмах је
кренуо на пут. Очев отворен ковчег, по старом
црквеном правилу, обнели су око храма свеште-
ници, пред одлазак на гробно место. Поклопац
су носили лаици, један од њих био је чика Доса.
− Што небеска сила може да споји, не може
нико! − сетио сам се речи чика Досиних, кад је
из штампе изашла књига Топле сузе на путу за
Јерусалим. Ево, како је у њој заступљен чика
Доса:
„Јануара 2001. године био сам гост на кру-
шевачкој телевизији Канал плус. У емисији от-
вореног типа гледаоци су постављали питања.
Одговарајући на једно од њих, испричао сам по-
вест о свештеномученичкој породици Јовано-
вић из Великог Шиљеговца.
После неколико дана од телевизијске еми-
сије у моју канцеларију ступи чика Доса. Гледао
ме на Каналу плус па дошао да пита за свога
оца.

504