Page 519 - KUCANJE

КОЖЕТИН

Мојсињски меандри се овако завршавају:
„Јуче, после ручка, стигне вест из Зајечара да
кожетински жандари хитно ухвате Алексу Ј. По-
повића, јер га је Преки суд осудио на смрт. Они
скоче на ноге, не баш тако лагане од јела, и оп-
коле кућу Поповића у малој чаршији.
Ова породична задруга је од старине бројала
и четрдесет до педесет душа. Најстарији Жуп-
љани памте да је она највиђенија кућа у крају.
Три века без прекида из ње су излазили у свакој
генерацији по два или три попа. Овом кућом
обично је поп-намесник и заповедао. У турском
ропству кућа Поповића била је својим поносом
и радом кула светиља Кожетину и Горњој Жупи.
На Светог апостола Луку, 18. октобра 1849.
године, у њој је рођен од оца Јована и мајке Ја-
нике, свештеник Алекса Ј. Поповић-старији. По
свршетку основне школе и београдске Богосло-
вије (коју је са одличним успехом завршио),
Алекса је три године био учитељ. У то време ни-
ко није могао постати свештеник по старом црк-
веном закону док не напуни двадесет пет година
старости. Зато су богословци, док су чекали го-
дине за свештеничку службу тражили девојке за
женидбу (јер се поп не може женити, већ само
кандидат за јереја, и то једном пре ступања у ђа-
конски чин), и сазревали у учитељском позиву.

517