Page 520 - KUCANJE

По рукоположењу, млади Алекса доби Јежеви-
чку парохију на којој остаде пет година. Затим
по молби, 1880. године, дође на другу Врбни-
чку парохију и постаде супарох проти Јосифу.
Жупа и Расина празноваху велику богомољу
22. новембра, на дан када је Крушевац осло-
бођен од Турака. Алекса се затекао на славском
ручку код његових у Кожетину, кад жандари ба-
нуше на врата. Жене и деца се уплашише. Муш-
карци поскакаше на оружје. Тешком муком, По-
повићи пристадоше да пусте Алексу жандарима
на саслушање, али и сви пођоше онако наору-
жани са њим.
Цело послеподне и вече Алекса жандарима
доказиваше:
– Ма, нисам ја тај кога тражите, људи! – не
желећи да им каже за свог имењака из Врбнице.
Негде око пола ноћи неки од жандара се сети
младог учитеља Алексе Ј. Поповића из Врбнице,
и брзо пошаље по њега. На излазу из Кожетина,
спазе на путу проту Лазара из Трњана како је од
дугог јахања и умора придремао на свом коњу.
Непознати поп у глуво доба ноћи на старом не-
мањићком друму одмах им буде сумњив. Откоче
пушке и стану тихо да га опкољавају. У том тре-
нутку прота Лазар отвори очи, па кад их угледа
онако бунован, скочи са коња и стане бежати
низ страну. Жандари тада запуцају, убију га и
кроз хладну новембарску ноћ довуку у Кожетин
пред општину:

518