Page 542 - KUCANJE
P. 542
ћеност писању Летописа. О своме претходнику
на парохији, проти Јовану Карановићу (1866-
1946), он је забележио: „Као свештеник уживао
је велики углед и поштовање код својих паро-
хијана. Увек озбиљан, и педантан на својој дуж-
ности, био је и остао пример доброг свештеника
и правог пастира стада Христова.” Прота Јован
Карановић рођен је у Босни. Његов отац био је
прота Стеван Карановић, парох јаловички, вој-
вода босанских устаника 1876-1878. године, који
му је 1891. године уступио јаловичку парохију.
Прота Јован Карановић завршио је београдску
богословију 1882. године. У току балканског ра-
та био је у бугарском ропству, 1913. године.
Умро је на Светог Саву, 1946. године. На њего-
вом надгробном споменику недалеко од јало-
вичке порте пише: „Овде почива тело покојног
проте Јована Карановића из Јаловика који живи
79 година умре 14. 1. 1946. год. Спомен подиже:
синови Милош, Стеван и Сретен и остала мно-
гобројна родбина.” Милош Карановић роди
Ђуру, а он роди Милоша Карановића прослав-
љеног рукометног голмана. У Шапцу и данас
постоји Улица попа Карана.
Прота Синиша је наследио парохију од зна-
менитих прота Карановића: Стевана и Јована,
који су више од пола века бринули о јаловичкој
цркви. Стару цркву, коју је освештао на Лучин-
дан 1864. године епископ шабачки Гаврило, доб-
ротвор проте великошиљеговачког Аврама Јо-
вановића, оштетио је земљотрес 1893. године.
Црква је била импозантна и лепа, како се види
на фотографији насталој после земљотреса. На
тој фотографији прота Стеван Карановић, пред
540