Page 546 - KUCANJE

њен од српске породице Ћулибрка из Рисовца,
стече јединца сина Јована, данас свештеника у
селу Јаловику, у Србији.
Војвода поп Стеван, као нераздвојни друг
свога брата попа Ђоке, у борби са непријатељем
уздигао се и прославио најочајније и најхрабрије
бранећи лепо српско име и свету веру право-
славну. Као свештеника на парохији Слабињи,
међу јуначким Кнежопољцима, душмани га оби-
једише да буни народ и спрема устанак. Први
пут, пред пашом бањалучким ослободио се не-
како, али у пролеће године 1870. поново и још
црње га окривише са његовим братом младим
поп Ђоком и отераше их везиру у Бихаћ. У
црној бихаћкој кули тамновала су браћа три ме-
сеца, па их онда осудише у сургун (прогонство)
у Коњух, у Малу Азију, на 101 годину.
Ретко је перо које би могло описати патње
њихове за седам месеци, што путовања под
стражом, што бежања. Дуги, а тешки пут од Би-
хаћа, па преко Лијевна, Мостара, Пљеваља, Ко-
сова поља, Скопља, Солуна до Чанакалеа, близу
Смирне, па сурово и нечовечно поступање стра-
же, склони браћу на дрску помисао – бекство!
На чудан начин ослободише се они веза и окова,
поубијаше стражу и побегоше... То беше у бли-
зини приморске вароши Мањисе, старе Магне-
зије, на реци Гедиз Чај што утиче у Смирњански
залив. По тамној ноћи прикраду се у ту неза-
висну варош и приђу једној грчкој кући, где
умало нису издани. Потера је за њима била и
они су се сваког шума бојали и врло су били
неповерљиви, готово према свакоме, јер им је
живот био у опасности. Тешко је њима било спа-

544