Page 548 - KUCANJE
P. 548
вићем (доцнијим митрополитом мостарским),
Васом Пелагићем, поп Јованом Гаковићем и др.
Они су добављали оружје и дописивали се са
војводом Врбицом, који им је казао да дигну
устанак сваки у свом крају, чим чују, да је Кња-
гиња Милена дошла из Русије. Године 1874. 24.
септембра састане се он са Остојом Кормано-
шем, који је био послат од војводе Петра Пеције,
од кога дознаде да се Књагиња вратила и да се
још чека шта ће се догодити у Подгорици. Лист
Исток донесе вест о подгоричком покољу, а то
је био знак за устанак. Сада је опет поп Стеван
са поп Ђоком прешао у Босну, покупио чету и
он лично заклео Пецију, Корманоша и још неке
четовође у цркви добранској, дао паре и оружје,
и тако је поп Стеван, по други пут ушао у своју
домовину, да је чисти од туђина.
Поп Стеван је учествовао у свим ратовима у
Горњој и Доњој Крајини, као и око Бање Луке и
Градишке. Одбранио је мртва тела јуначког Пе-
ције и Корманоша од душмана и последњи пут
се с њима у чамцу на Сави, на Гашници више
Градишке, видио и опростио. Године 1876. 18.
октобра важним послом идући у Србију стигло
га је примирје у Клењу, у Мачви, с налогом да
војску распусти. Своју војску предао је пуков-
нику Паји Путнику. (Код мене налазе се, готово,
све важније дипломе, сведоџбе, писма и синђе-
лије попа Стеве и покојног попа Ђоке на сачу-
вању. Ја ћу их доцније штампати.)
Поп Стеван је још жив и здрав, а то је чудно,
поред толиких патњи и напора, још је врло
издржљив и врло добро јаше коња и пешачи. За
храброст и толику љубав према отаџбини одли-
546