Page 554 - KUCANJE

‒ Педесет хиљада динара? ‒ упитах.
‒ Долара ‒ рече и погледа ме зачуђено.
И поклонила их је, 5. новембра 2012. године.
Присуствовао сам том чину у једној крушевач-
кој банци са владиком и једним протом. На кра-
ју ктиторка обећа и своју кућу у Крушевцу, да
после њене смрти има припасти цркви. Спо-
мену да има пчеле, али их нема где сместити.
‒ На Багдалу! ‒ изусти прота.
‒ И мој отац их је тамо чувао! ‒ рекох и једва
се уздржах да не пустим сузе.

+ + +
Очев најбољи пријатељ у Великом Шиље-
говцу био је Љубе Панић. На фотографијама и
видео записима, које прегледах после очевог
уснућа, свуда су њих двојица заједно. Манас-
тири Лелић, Ћелије, Црна Река... и пред њима
Љубе и отац Воја. Љубетов син Немања био је у
Јаловику на сахрани оца Војислава. Љубетова
кћерка Биљана, професорка, радила је лектуру
за књигу Из историје Цркве Светог архангела
Гаврила у Великом Шиљеговцу. Она је две ноћи
пред Четрдесетодневни помен мога оца уснила
овакав сан: отац Војислав, озареног лика, седи
крај неког достојанственог владике. Онда се
пробудила, иако је заспала врло уморна, тврдим
сном, а и не буди се ноћу. Ујутру јој је стигла
тужна вест: изненадно је преминуо њен отац, на
сличан начин као отац Воја. Љубе Панић (1944-
2012), који је планирао пут у Јаловик на Че-
трдесет дана оцу Војиславу, сахрањен је истог
дана.

552