Page 555 - KUCANJE

„ГОРЕЛО МИ ЈЕ СРЦЕ”

После очеве сахране сетих се једне фебру-
арске вечери код владике крушевачког др Да-
вида. Седели смо с њим у епископији нас више
свештеника. Мој отац је приповедао о своме жи-
воту. У једном тренутку прота Саша Величко-
вић из Информативне службе положио је дик-
тафон на сто испред приповедача. Позвах га. Он
се сети свега и рече да ће погледати да ли је са-
чувао тај снимак. После неколико дана прота се
јави:
‒ Пронашао сам га. Снимао сам својим мо-
билним телефоном, 20. фебруара 2012.
Тако добих 8:38 минута аудио записа гласа
свога оца. Изненађење је уследило кад пустих
овај снимак. Сачуване су две приче мога оца.
Прва казује како се он понео кад му је стигла
наредба Светог архијерејског синода Српске
православне цркве после Титове смрти, да као
старешина цркве спусти заставу на пола копља у
знак жалости. Друга прича је његов сан владике
Николаја.
„Добио сам наредбу. И шта ћу да радим? Три
дана размишљам. И не вреди. Искрено кажем:
− Савест ми не дозвољава.
И сам себи кажем:

553