Page 15 - LAZARAČKI PROTOKOLI

САНКИЛОТСКА ПРЕПИСИВАЧКА ШКОЛА

Све до 9. маја 1946. године свештеници су води-
ли протоколе. Од тада Месни народни одбори пре-
узимају овај посао. Старе црквене протоколе требало
је преписати, али уместо тога власт их је једноставно
отимала. Српска црква је протествовала. Масовна
одузимања протокола и кажњавања непослушних
свештеника нису престајала. Поједине месне власти
отимале су, чак и нове црквене протоколе устројене
после маја 1946. године. (Последњи Лазарички про-
токол умрлих који су комунисти одузели цркви вођен
је до 7. марта 1949. године; а Цркве Светог Илије у
Рибару од 1946. до 1956. године) Петар Стамболић
је, тих дана, изјавио да се протоколи не могу вратити,
јер држава нема могућности да их преписује (Рад-
мила Радић, Вером против вере, Београд, 1995, стр.
168). Тако је дата могућност непријатељима српског
народа да могу да уништавају црквене протоле. (У
Ђаковици је Српска црква водила матичне књиге од
1912. до 1952. године. Данас нема ових књига јер су
их уништили Албанци.) Колика је мржња комуниста
била према Српској цркви види се и по томе што су
ове књиге и прекрштаване. Наиме, протоколи креш-
чених тј. крштених, у Водичу Историјског архива
Крушевац, Крушевац, 1998. године, стр. 179-195, су
искључиво насловљени као протоколи рођених, иако

20