Page 18 - LAZARAČKI PROTOKOLI

– Имењаче, ево ти ова Света књига, причувај је
док се не подигне храм на Багдали, а онда је поклони
Цркви.
По уласку Црвене армије у Крушевац октобра
1944. године, он је затворен с оцем и братом у један
градски подрум. После неколико дана комунисти у
тај затвор доведоше Љубисава Ђулаковића, пароха
милутовачког и његовог сина Светислава. Једно вече
свештеник приђе Драгићу, кога није познавао, и
рече:
– Узми, сине, ову књигу и нека те она изведе
одавде. Амин.
Ђулаковићи, отац и син, убрзо су изведени из
подрума и стрељани на Багдали. А онда дође ред и на
Драгића, његовог оца и брата. Егзекутори их, везане
жицом, изведу на Багдалу у већој групи несрећника и
построје на стратиште. Човек од власти у кожном
капуту иде с фењером у руци од једног до другог
сужња и сваког загледа. Кад дође до Драгића, упре
прстом у њега:
– Ти иступи.
Те ноћи стрељаше оца и брата, а Драгића вратише
у подрум. После неколико ноћи изведу га поново на
Багдалу с другом групом за стрељање. И опет, човек
у кожном капуту с фењером дође до њега.
– Ти иступи.
Тако Драгић остаде жив. Крајем зиме пустише га
кући, а он из затворског подземља понесе тугу за
родитељем и братом и Нови завет у преводу Вука
Караџића, штампан 1928. године.
Поздравих се с имењаком, дођох кући, отворих
Свету књигу, прекрстих се од чуда и записах имена
свештеномученика крушевачких погубљених од
комуниста за која чух од чика Драгића.

23