Page 17 - LAZARAČKI PROTOKOLI
P. 17
КЊИГА КОЈА ИЗБАВЉА ОД СМРТИ
У својој библиотеци ‒ радионици за писање ‒ чу-
вам џепни Нови завјет у преводу Вука Караџића, об-
јављен 1928. године у Београду, издање Британскога
и иностранога библијскога друштва (штампала фаб-
рика Маричића и Јанковића из Београда). На његовој
првој страни, пожутелој од старине, стоји посвета
писана пером, црним мастилом: „Г. Милану Ржани-
чанину, проти, од В. М. Јеремића, Врњци 2. 10.
1930.” На корицама, тврд повез, утиснут је крст.
Нови завјет добих на поклон пре две деценије у
Малој Реци, као књигу која избавља од смрти.
– Сине, ово ти је имењак – рече отац и упозна
ме у великошиљеговачкој порти са чика Драгићем из
Мале Реке. Био је то аристократа духа, каквих је
било међу Солунцима које запамтих. Усправан у
својим позним седамдесетим, препун крепких мисли
и пробраних речи. Тако се родило наше прија-
тељство. Одлазио сам код њега кући. Разговарали
бисмо дуго и мој отац бејаше ту. Сад кад више нису
међу нама, могу написати: Били су то људи који су
ме волели, а и ја њих!
У Топлим сузама на путу за Јерусалим записах:
„Чика Драгић из Мале Реке пред свој пут у Јеру-
салим позва ме и рече:
22