Page 17 - LAZARAČKI PROTOKOLI
P. 17

КЊИГА КОЈА ИЗБАВЉА ОД СМРТИ






             У својој библиотеци ‒ радионици за писање ‒ чу-
          вам џепни Нови завјет у преводу Вука Караџића, об-
          јављен 1928. године у Београду, издање Британскога
          и иностранога библијскога друштва (штампала фаб-
          рика Маричића и Јанковића из Београда). На његовој
          првој  страни,  пожутелој  од  старине,  стоји  посвета
          писана пером, црним мастилом: „Г. Милану Ржани-
          чанину,  проти,  од  В.  М.  Јеремића,  Врњци  2.  10.
          1930.” На корицама, тврд повез, утиснут је крст.
             Нови завјет добих на поклон пре две деценије у
          Малој Реци, као књигу која избавља од смрти.

             –  Сине, ово ти је имењак – рече отац и упозна
          ме у великошиљеговачкој порти са чика Драгићем из
          Мале  Реке.  Био  је  то  аристократа  духа,  каквих  је
          било  међу  Солунцима  које  запамтих.  Усправан  у
          својим позним седамдесетим, препун крепких мисли
          и  пробраних  речи.  Тако  се  родило  наше  прија-
          тељство.  Одлазио  сам  код  њега  кући.  Разговарали
          бисмо дуго и мој отац бејаше ту. Сад кад више нису
          међу нама, могу написати: Били су то људи који су
          ме волели, а и ја њих!
             У Топлим сузама на путу за Јерусалим записах:
             „Чика Драгић из Мале Реке пред свој пут у Јеру-
          салим позва ме и рече:






                                    22
   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22