Page 26 - LAZARAČKI PROTOKOLI

Мој кум Срђан Миливојевић, народни посланик,
био је у пратњи министра тог дана у Владимирцима.
Кад је дошао ред на патријархов потпис, по црквеном
правилу он се потписује зеленим мастилом, неко је
из пратње саопштио да нису понели његово пенкало.
− Имам је Ваша Светости − био је спреман Срђан
Миливојевић. Он је знао како се потписује српски
патријарх, па је био приправан.
У кући Миливојевића у Крушевцу чува се ово
пенкало као реликвија, која је једним потписом ис-
правила историјску неправду ‒ да толики српски све-
штеници деценијама марљиво уписују своје вернике,
а онда им сав труд револуционарна власт избрише
преко ноћи.
Отац је био одушевљен:
− Јаловик је први у Србији вратио црквене књиге,
сине! − коментарисао је чудећи се.
− Наш кум је био ту, и његово пенкало!

Мој отац, свештеник Војислав Илић (+ 2012),
рођен је 2. фебруара 1943. године у Јаловику. Крстио
га је и у Књигу крштених јаловичке Цркве Светог
Луке уписао прота Синиша Јовановић (Куцање, стр.
520-543).

31