Page 27 - LAZARAČKI PROTOKOLI

СУШИЦА

Писмених људи у насељеним местима која су
припадала Цркви Лазарици после ослобођења од Ту-
рака, било је мало. Народни просветитељи тек су ста-
савали. О једном од њих, Сретену Динићу, објавио
сам књигу у издању Цркве Светог архангела Гав-
рила у Великом Шиљеговцу, у којој је крштен нај-
познатији народни просветитељ свога доба из круше-
вачког краја. Касније сам писао и о претечи Сретена
Динића, Михаилу П. Милошевићу из Сушице и
његовом времену. Било је то за писменост у Србији
сушно доба. Владала је сушица писмених људи,
полуписмених и неписмених било је у изобиљу. Зато
је рад свештенства на писању протокола, али и Лето-
писа, као и на оснивању Црквених читаоница, био
драгоцен.
Из биографије Михаила Милошевића видимо да
је његова била сва „Мала Србадија”, јер је он три го-
дине уређивао овај дечији лист, који је издавало
Учитељско удружење од 1890. до 1912. године. Но-
винар Политике, (12. фебруар 1927. године, стр. 8, у
чланку Педесет година просветног рада и брачног
живота), зато подсећа своје читаоце: „За време
свога педесетогодишњег рада г. Милошевић је вас-
питао и научио писмености небројене генерације.
Његови ученици давно су већ професори, пуковници,
судије, протојереји, а неки и народни посланици као
г. Агатоновић.”

32