Page 28 - LAZARAČKI PROTOKOLI

Колико је претеча Сретена Динића утицао на пис-
меност Београђана довољно говори то што је он био
седамнаест година управитељ школе код Саборне
цркве. Школски ревизор био је дванаест пута. Мини-
старство просвете њега је послало као свога изасла-
ника у Праг, 1902. године на чешку школску изло-
жбу.
Михаило П. Милошевић имао је дванаесторо
деце. Пред одлазак из свог родног села на прву учи-
тељску дужност у Брус, на Три Јерарха 1877. године,
он се венчао са Стаником, у Цркви Светог архангела
Гаврила у Великом Шиљеговцу. (Нажалост, Прото-
кол венчаних цркве у којој је уписано ово венчање
није сачуван. Њен најстарији Протокол венчаних,
који се данас налази у Историјском архиву Крушевац
је из 1891. године). Новинар је забележио: „Рођени у
истом месту, заволели су се док је он још био ђак.”
Сушица је насеље у Општини Крушевац у Расин-
ском округу. Према попису из 2002. имало је је 878
становника, док је 1991. имало 1000 становника.
Данас у селу Сушица живи 743 пунолетна станов-
ника, а просечна старост становништва износи 44,2
година (43,2 код мушкараца и 45,3 код жена). У
насељу има 214 домаћинстава, а просечан број чла-
нова по домаћинству је 4,10. Други по реду, али до
сада први сачувани турски попис Србије, настао у
време владавине Мехмеда II, датован је између 1444.
и 1445. године. Њега је објавила Олга Зиројевић у
Врањском гласнику, бр. 4, 1968. године, под нас-
ловом Попис области Крушевца, Топлице и Ду-
бочице у време прве владавине Мехмеда II (1444-
1446). Овде налазимо „село Горња Сушица, са 4
домаћинства”, које има „приход 300” (акчи). Ово
село припада „тимару” (војном лену) „Атмаџе-рање-

33