Page 29 - LAZARAČKI PROTOKOLI

ника”. Олга Зиројевић лоцира ово место: „Данас село
Сушица југоисточно од Крушевца.” (н. д., стр. 403-
404 и 413) Иначе, према Именику места Србије у
доба Првог устанка (1804-1813), објављеном у књи-
зи Татомира П. Вукановића, Насеља у Србији у доба
Првог српског устанка 1804-1813, било је два села са
називом Сушица: у нахијама крагујевачкој и круше-
вачкој. Олга Зиројевић је заслужна и за објављивање
рада Крушевачки санџак у светлости турског пописа
1530-31. године, у Лесковачком зборнику. „За разлику
од до сада издатих дефтера, појединачних и збир-
них, овај даје најдетаљнији збирни преглед читавог
санџака”, истакла је она у уводу свог рада. Круше-
вачки тј. Алаџа Хисар кадилук има према овом
попису 251 село, са 316 муслиманских и 4.791 хриш-
ћанских домаћинстава. Ту је и 12 манастира, 2 пи-
ринчане реке... 1 џамија, 8 месџида (мањих мусли-
манских богомоља), 1 хатиб (проповедник, имам који
држи проповеди у џамији), 8 имама (муслиманских
свештеника), 9 мујезина (џамијских службеника који
на мунари „уче езан” и тиме објављују да је време
молитве)... Приход из овог кадилука износи 1.287.749
акчи. Министарство народне привреде – статистичко
одељење, објавило је, у Београду 1892. године, књигу
Статистика Краљевине Србије. Ту је дат Попис
становништва у Краљевини Србији од 31. децембра
1890. године, према окрузима: ваљевски, врањски,
крагујевачки, крајински и крушевачки. Сушица овде
има 94 задруге (једна једночлана, 13 са два-три
члана, 26 са четири до пет чланова, 43 са шест до
десет, 10 са једанаест до петнаест, 1 са шеснаест до
двадесет чланова домаћинства или задруге). Сушица
је тада бројила 319 женских и 308 мушких станов-
ника, свега 627 душа. Од тог броја са телесним и

34