Page 48 - LAZARAČKI PROTOKOLI

СВЕШТЕНИК СИМЕОН ТЕОДОРОВИЋ
„ПРИ ЦРКВИ КРУШЕВАЧКОЈ ДА ЈЕ ЧРЕДНИК”

Није било лако постати свештеник при Цркви Ла-
зарици. Придворица Светог кнеза Лазара била је пре-
стижна црква. У доба када су установљени црквени
протоколи, 1837. године, поред Цркве Лазарице
било је још само 11 цркава и манастира у окружју
крушевачком: Кожетин (црква из 1803. године), Брус
(1836), Стрмац (1836), Велуће, Павлица, Рибник
(1824), Наупаре, Врбница (1821), Сталаћ (1836),
близу Трњана (1823), близу Каоника (1828). У
Архиву Србије чувају се Пописи цркава и манастира
у окружју крушевачком из 1836. и 1837. године.
(Објавио их је Небојша Ђокић у Расинским аналима,
бр. 3, Крушевац, 2005, стр. 266-274 и 278-279) Од
књига имала је тада Црква Лазарица: „1 Тестамент, 1
Евангелије, 1 Апостол, 2 Осмогласника, 1 Служе-
бник, 1 Псалтир, 2 Часловца.”
Захваљујући документима из Митрополије бео-
градске који се чувају у Архиву Србије можемо пра-
тити настојања једног Крушевљанина, из тога доба,
да буде свештеник при Цркви Лазарици и живи са
породицом у свом граду. Он је зет архимандрита
светороманског Саве Петровића, учитељ тешички,
капелан јереја Павла Величковића, пароха дединског,
при Цркви Лазарици, о коме протопрезвитер круше-
вачки Јосиф Поповић, 13. марта 1846. године у Кру-

53