Page 49 - LAZARAČKI PROTOKOLI

шевцу пише митрополиту Петру: „Овдје (у Цркву
Лазарицу, п. п.) на богослужење долази, а што се
поведенија (владања, понашања, п. п.) тиче засад је
доброг.”
Учитељ Симеон Теодоровић, најпре, моли да
постане свештеник.
„Ваше високопреосвјашченство Милостивиј
Архипастирју, Усуђујем се с највећим страхо-
поштованијем и кољенопреклоно најучтивије вашему
високопреосвјашченству препокорнивше упитати,
жеља моја у свјашченическиј чин ступити као совер-
шен богослов са двиститељним тестаментом као дос-
тојног у наукама обучена препокорно молим да би ме
благоизвели произвести, кое пак и за капелана при
новопостављеној цркви села Шиљеговца, која се сада
обнови(...) Као што и Василије Стојковић парох
Трубаревскиј у парохију његову захтева да ме прими.
Поводом овим просећи кољенопреклоно пред висо-
ким лицем вашего високопреосвјашченства рабскиј
припадам љубећи свјатују Архипастирску десницу,
милости ожидавајући јесам вашему високопре-
освјашченству покорњејши раб Симеон Теодоровић,
учитељ Тешичкиј, 7. Августа 1844. у Ражњу.”
Он уз молбу прилаже мишљење председника ло-
калног суда о свом учитељствовању.
„Свидјетељство, Коим се од стране обшчине
Лужанске засведочава да је учитељ Тешичке школе
Симеон П. Теодоровић за све време његовог овде
учитељствовања, како у приљежанију к посјешченију
школе, тако и у владању врло добар био. 28. Јулија
1844. год. председник суда у Лужанима обшчине
лужанске Живко Јовановић.” (Архив Србије, фонд
Митрополије београдске, 1844. година, број 793)

54