Page 51 - LAZARAČKI PROTOKOLI

има своме капелану најпосле трећу част давати. Но
ако би се изјаснио да он може парохију своју сам
обслуживати, а ви ћете Нас онда извјестити, како би
Јереј Симеон того пристављен бити пароху Ломни-
чком Радовану за капелана, има ли овај ту потребу, у
чему се та потреба састоји, на који би начин он могао
њега послуживати. Протојереју крушевачком Јосифу
Поповићу, у Београду, 5. Јулија 1846.” (Архив Србије,
фонд Митрополије београдске, 1846. година, број
533)
„Ваше високопреосвјашченство Милостивиј
Архипастирју, Всепокорњејше одговарајући на
високопредписаније од 9. (текућег месеца) Ебр. 533 у
смотренију Јереја Симеона Теодоровића из Кру-
шевца, да га вручим за капелана Јереју Павлу Вели-
чковићу Пароху Дединском или Јереју Радовану
Поповићу Пароху Ломничком, које сам ја по високом
налогу дозвао овамо к себи и исту препоруку од
вашег високопреосвјашченства сообшчио им, на које
су се они обоица пред моном изјаснили да ниједном
капелан од потребе није, који су и писмена од своји
руку дали које им спроводим овде из које ће моћи
ваше високопр. увидити молбу њиову да се никакови
парох у повјереному протопрезвитеријату не налази
где би му се число за капелана начинити могло, но по
том множију ако би ваше високопреосвјашченство
одобрило најбоље би било да се врати на парохију
Јереја Василија Стојковића пароха Трубаревског у
Намјестничеству Бугар Моравском, који имаде 340
домова, по казивању Јереја Симеона Теодоровића, а
приметио сам да код новоограђене Цркве Шиље-
говачке Храм Светог Архангела нуждно јоште за
једног свјашченика због тога што је Јереј Василију
кућа од исте цркве удаљена добра три сата, но ако би

56