Page 119 - NA POLA PUTA

Стари Словени су веровали да је липа свето др-
во. Грех је био посећи је. Кад би сватови долазили
по младу, своје барјаке су најрадије наслањали на
липу. Болесници су кађени на њеном жару. Сушица
је лечена тако што је болесник четрдесет јутара до-
лазио под липу. Око старих цркава и џамија и да-
нас се најчешће срећу липе.

+ + +

„Обилићево” краљевским указом доби своје
име на Видовдан 1889. године, када је у Крушевцу
прослављана, свечано, 500-годишњица Косовске
битке. Краљ је тада положио камен темељац за
Споменик косовским јунацима – на његовој јужној
страни седи бронзана фигура девојке, представља
Србију са венцем победе на глави, њена испружена
десна рука позива на ослобођење Косова. Зато је
сутрадан краљ ударио и камен темељац за војну
фабрику и назвао је „Обилићево”. У повељи тада
положеној пише да краљ „у присуству својих наме-
сника и министара, постави данас темељ другој
српској војној барутани, на реци Расини, да се у
њој справља убојна спрема за одбрану новозадо-
бивене слободе и самосталности народа српског”.
Краљевски указ поништише комунисти, па „Оби-
лићево” назваше, најпре, „Милоје Закић”, по свом
народном хероју, па најзад „Трајал корпорација”.

+ + +

Унутар овог светог места, ту где је данас ка-
сарна, дођох до још једног открића. Боривоје М.
Карапанџић, књижевник из Кливленда, Охајо, у
своме писму објављеном у НИН-у, бр. 3020, Бео-

118