Page 120 - NA POLA PUTA

град, 13. новембра 2008, стр. 6, вели: „Мене је ге-
нерал Недић запослио као новинара у Централном
пресбироу председништва владе и ја сам пратио
Недићеве министре у обиласку домова где су била
смештена деца избеглице. Само њих је било тада
86.000! Њих је сместио у бање, летовалишта, до-
мове, а у Крушевцу је основан „Недићев град”, где
је било смештено десет хиљада српске деце.” Не-
дић је одлучио да се у Обилићеву, код Крушевца,
подно Мојсињске планине, где је пре рата постојао
Војно-технички завод, чије су зграде биле делими-
чно порушене од бомбардовања, подигне први Де-
чији град у Србији. Дечији град имао је два дела:
на подручју бивше барутане „Обилићево” био је
Завод за мушку децу, а на Равњаку Завод за жен-
ску децу. Била је подигнута мала заводска црква,
друга на овом светом месту, зграда за управу Де-
чијег града, две трпезарије, једна пекара, десет ин-
терната, а реновирано је пет оштећених зграда за
смештај деце. Планирано је да се овде смести десет
хиљада деце. Крушевац је према пописима станов-
ништва 1939. године имао 12.614, а 1948. 13.862
становника. Како се Дечији град подизао и проши-
ривао тако су пристизала и деца. Испочетка је било
неколико хиљада мушке и женске деце. Сваки па-
виљон имао је по једног учитеља. Он је имао за
своје помоћнике већином средњошколце или бого-
словце, који су имали дужност надзорника. (Бори-
воје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941-
1945, Кливленд, 1958, стр. 170-172).

119