Page 58 - NA POLA PUTA
P. 58

„6.945 душа, а Београд 57.000”. Делимично су са-
                                    чуване у Народном музеју у Крушевцу, само први
                                    број из 1890. године, и Народној библиотеци у Кра-
                                    гујевцу, укоричен комплет друге године излажења,
                                    1891. Недостају бројеви 2-5. из 1890. године. Према
                                    сачуваној  белешци,  Крагујевчани  су  новине  купо-
                                    вали од издавача. Два светска рата преживеле су на
                                    тавану,  јер  су  Швабе  биле  смештене  у  згради  би-
                                    блиотеке. Само захваљујући храбрости професорке
                                    немачког језика из крагујевачке гимназије, која је у
                                    окупаторској команди уложила протест, војници су
                                    престали да користе књижну грађу с тавана за ог-
                                    рев.  Власник  и  одговорни  уредник  новина  био  је
                                    Милан  Арсенијевић,  председник  крушевачке  оп-
                                    штине.  Штампане  су  у  Крушевцу.  Град  је  добио
                                    прву штампарију 1885. године, у којој је светлост
                                    дана  угледала 1889.  године  и  Жича,  орган  Удру-
                                    жења свештенства Жичке епархије за хришћанску
                                    поуку  и  потребе  свештенства”,  под  уредништвом
                                    секретара  Духовне  конзисторије  у  Чачку,  свеште-
                                    ника Димитрија К. Михаиловића, иначе, најстарија
                                    периодична  публикација  штампана  у  Крушевцу.
                                    „Глас из Крушевца” излазио је сваког четвртка, по-
                                    том недељом, а по потреби чешће.

                                                            + + +

                                      Архимандрит  Иларион  Весић  био  је  изданак
                                    јаког корена, одрастао на тлу средњовековне држа-
                                    ве Светог кнеза Лазара, а калемљен у царској Руси-
                                    ји, да би своју разгранату крошњу, пуну рода, ра-
                                    ширио на Косову и Метохији.  Зато је могао да на-

                                                             57
   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63