Page 61 - NA POLA PUTA

Гробља готово свуда, пуна трња да се кроз њих
не може проћи. Капела у гробљу ретко где има.

Учитељи слабо са ђацима посећују цркве у не-
дељне и празничне дане. Ради омладине, да би за-
волела своју цркву и утврдила се у вери право-
славној, требали би да у цркву тачније долазе.

Без велике нужде не треба дозволити да се цр-
кве подижу изван села, по потоцима и непроход-
ним местима где ни свештеник ни парохијани лако
доћи не могу.”

Иначе, Законом о начину како ће се поступати
кад оће да се граде нове цркве, од 17. јуна 1863,
чланом 7, било је прописано: „Не може се градити
црква изван села, ма то било и на старом црквишту
или на средини између села која цркву граде, изу-
зимајући случај ако је наређено да се на том месту
доцније насели село, или ако би министар просвете
и црквених дела у сагласију са црквеном власти за
сходно нашао то изузетно дозволити”, видети у:
Зборник правила, уредаба и наредаба Архијереј-
ског сабора Православне српске цркве у Краљевини
Србији (од 1839 до 1900. године) са законима, при-
редили Тод. Петковић и др Чедомир Митровић,
Београд, Архијерејски сабор, 1900, стр. 327.

Прота Аврам Јовановић, намесник среза ражањ-
ског, следеће године, у намесничком извештају,
Глас, бр. 12, 1908, стр. 379, извештава: „Нововера-
ца, атеиста и социјалиста у сеоском сталежу нема”.

60