Page 62 - NA POLA PUTA

Епископ Веденски, ректор Московске духовне
академије, после боравка у Србији 1908. године,
изјавио је: „Православље на Балканском полуостр-
ву пропада, тоне”, Глас, бр. 3, Ниш, 1909, стр. 87.
Парох београдски Никола М. Трифуновић, у Вес-
нику српске цркве, год. IV, Београд, 1893, страна
1095-9, у чланку Глас пастира пише: „Да, цркве су
празне и богослужења се врше у присуству само
понекога стараца, а врло често и без ових. Све се,
дакле, отуђило од Бога, све заборавило на спасоно-
сну веру отаца својих и ако се овако продужи и да-
ље, дај Боже да му буде добар крај. Прекомерна је
чежња за оним што је чулно, што је само матери-
јално, што је плотско. Крајња одвратност је насту-
пила и код православних грађана престонице према
православној вери”.

Епископ Никанор Ружичић у свом Извештају
Светом архијерејском сабору за 1907. годину, обја-
вљеном у Гласу, бр. 5, Ниш, 1909. године, стр. 111-
114, пише о дужницима који цркви не враћају паре
узете још у доба турског ропства. Глас, бр. 9, Ниш,
1909, стр. 244, пише: „Данас је у Србији једини
свештеник који не може да добије своју заслужену
плату, него мора ради насушног хлеба на срамоту
цркве и угледа свештеничког да обија прагове чак
и код оних људи који нису ни пријатељи цркве, а
камоли свештеника. Данас, кад и пандури и бирови
општински, па чак и обичне слуге код својих го-
сподара имају свој први, само слуге Божијег олтара
не знају за први, него њихова награда зависи од ми-
лостиње њихових парохијана”. У истом часопису,
61