Page 66 - NA POLA PUTA

испречили цигарете на сред улице, па чик да им
речеш и једну реч!” У чланку под насловом Хрђави
примери интелигенције, у истом часопису, бр. 20,
1909, стр. 527-528, пише: „А шта да се каже на уза-
јамно оптуживање школованих људи о крађама на
велико, о служби туђину и издајству отаџбине”.
Свештеник М. Динић пише чланак под насловом
На рјеках вавилонских (Глас, бр. 11, 1910, стр. 381-
383) „о злој судбини српског народа, који је раз-
дробљен у неколико држава, а уз то се и данас из-
међу себе свађамо и сатиремо”. У Веснику српске
цркве, год. IV, Београд, 1893, на страни 1008, М.
Милојковић вели: „Сељаци су почели псовати Бога
и друге светиње, што пре није било, и казаше ми да
се сада увелико псује зато што сви они који долазе
из војске кући тамо слушају ове хрђаве навике, које
су недостојне човека, па тако и по селу псују, а од
ових се и остали сељаци кваре и на овај ружан оби-
чај навикавају”.

+ + +

Српска црква предузимала је одлучне кораке ка-
ко би се спречила појава отворене безбожности у
народу. Тако је Сабор архијерејски одлучио још 16.
октобра 1871. године „О мерама, које би требало
предузети против опадања побожности у народу:
Високопреосвећени Архиепископ београдски и
Митрополит српски г. Михаил, излаже како зао дух
времена окужава и многе наше људе, нарочито
младеж учећи се у средњим и већим школама, па
отуда и младе званичнике, чиновнике, учитеље и

65