Page 128 - POBEDONOSCI

средином улице предводећи Цигане. Немци свуда по
крововима са напереним оружијем пропуштају целу
процесију. Вероватно збуњени, јер је сцена просто
невероватна. Филмска. Величанствена. Тако стигну
у среско начелство, где отац нађе неког пријатеља,
предратног полицајца, мало је то место, сви се знају,
и он склони све Цигане у салу неког биоскопа који
није радио, и ту их закључа. Немци добију наредбу
да побију све Цигане, међутим, не могу да их нађу.
И тако су сви Цигани из Крушевца остали живи.
Негде ’43. године бануо је из Ивањице очев шко-
лски друг инжењер Мућа. Са њим је био један са-
свим млад човек, много млађи од њега и они су, за-
творени у соби, дуго нешто са оцем причали. Ни-
каквог коментара касније није било. Али сам ја, је-
дног дана, преврћући породичне фотографије, угле-
дао слику младог краља Петра II у посети цркви Ла-
зарици. Он је у кабриолету са три своја друга. У је-
дном од њих препознао сам оног нашег посетиоца.
Ту је, наравно, и мој отац и народ који се за ту при-
лику код цркве окупио (н. д., стр. 126-133).

Миливоје-Мића Марковић, доајен Радио теле-
визије Србије, гостовао је 26. децембра 2010. године
на Студију Б у ТВ емисији „Мој Београд”. Тада је
испричао како је пре тридесет година гостујући на
једној од три највеће америчке телевизије сазнао да
они имају седам сценариста који пишу текстове за
њихову популарну ТВ серију, а када им опадне гле-
даност, на располагању су им и двојица холивудских
сценариста.
− Ми имамо једног − рекао је тада Мића Амери-
канцима.

127