Page 90 - POBEDONOSCI

француски социолог тврдио је пре сто година да је
човек биће имитације. У том смислу, он је ука-
зивао да ће у будућности медији пресудно утицати
на обликовање друштвене свести човечанства. Би-
блија је одавно записала: „А који саблазни једнога
од ових малих који верују у мене, боље би му било
да се обеси камен воденични о врату његову, и да
потоне у дубину морску”, (Мт. 18, 6). „Гледајте да
не постављате брату спотицања или саблазни”,
(Рим. 14, 13).
Зато погледајмо вечерас: који су то рани подсти-
цаји начинили од деспота Стефана, према речима
његовог биографа Константина Филозофа „плод
дрвећа засађених при извору вода” или како то за-
писа хиландарски монах Јаков 1462. године, на
свом преводу Шестоднева Светог Јована Златоуста
„благочастивога и благовернога и Богомвенчанога
господина све српске и приморске земље и многих
делова угарске и босанске земље, мудрога и милога
и славнога деспота Стефана”, којим се, чак „велики
цар турски дичио као неким другим сунцем или као
звездом даницом.”
1. Отац. Кнез Лазар по Константину Филозофу
„у своме животу сазда тврде градове, сазда и (град)
звани Крушевац, у коме подиже најкраснију цркву
великоме првомученику архиђакону Стефану, ради
молитве за увек спомињанога сина свога (деспота
Стефана).”
Свети Ава Јустин Ћелијски у Житију деспота
Стефана пише: „Када отац његов Свети Лазар по-
дизаше своју задужбину Раваницу мали Стефан у
својој детињој простоти и безазлености погледавши
на њу узвикну: Ја ћу подићи још већу и лепшу”.

89