Page 40 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

стално су одржавали страх и трепет над целом
околином с јаким качачким бандама. Затварајући
царску власт – пашу у конак, а војску у касарне –
стављали су цео подримски живаљ на милост и
немилост својој обести. Али се народ, ипак,
довијао. Код црквице, допола у земљу сабијене да
се служба на сокаку не би чула, недељом и
празником трговци, дућанџије и мутавџије, бледи
и испијени од вечитог страха, храбрили су једни
друге и с великим поверењем и оданошћу окупљали
око својих ћутљивих и брижних првака.
У таквој средини поникао је поп-Мита.
Бистар и окретан, стална је брига својих на дому.
Послали су га у призренску богословију да учи и
јуначи се. Другове је имао са свих страна: из
Црне Горе, Србије, Маћедоније и Босне. Слушао је
њихове приче о народном животу. Слушао и уз-
дисао. Ту, у богословији, огрејао се и подигао духом
да више никада покуњено ропски не прође, па
постаје и остаје заточник Србадије и слободије.
Када је завршио Богословско-учитељску шко-
лу коју је основао архимандрит Иларион Весић,
увидеше његови родитељи да он не зна, нити хоће да
зна, за увијање и подилажење Турцима. Сербез и
изазивачки кретао се по турској касаби. Око му
није трепљало од арнаутске мартинке. На једвите
јаде га је његов стриц и учитељ Трифа Димит-
ријевић, наставник богословије, довитљиви ђако-
вичко-призренски првак, наговорио да бежи из огња
јер је осећао да неће дуго службовати ако остане међу
својима.
Тако је Димитрије у Санџаку постао учитељ. Али
и овде, убрзо, дође Мујо да му се натреса, а он, ни
пет ни шест, хитро, како је само могао да потрчи,
упаде у разред за брешку. Мујо кад је то видео
стаде бежати тако брзо, да је, тек, у суседном селу
застао и одануо:

42