Page 42 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

и јуначку увиђавност, на словенско братство. Али,
вређање и унижавање повратише му дане ђаковичке
шкипетарије. Јекнуо је и тврдо се покајао што није
с друговима кренуо кланцима албанске Голготе.
Окупатори разабраше за његову кондуиту. У Гор-
њем Паничереву код старе Загоре ставише га
Бугари под стражу и присмотру, али им то није
помогло. Поп-Мита најпре изудара једног колегу што
торбарењем по логору понижава чин и друш-
тво. Затим, поред оружаних стража, на дан Велике
Госпојине 1916. године, као вихор, дочепа се фегова
и шума заједно с поп-Глишом и десетак храбрих
сељака из Топлице. Све је подигнуто и пошло да га
хвата. Знојави и поцепани старши, да би избегли
срамоту, измислили су лаж:
– Затепасмо га и тамо га заровисмо!
Његови другови у логору у тишини га опеваше, а
он, здрав, упртио брзометку, Фердинандову, с
торбом фишека и из Бугарске стигао у Топлицу.
Прво се у својој парохији јавио верној кући Мило-
вановића. Ту је скинуо браду и све спољне свеш-
теничке знаке да га не би распознали и да не би
навукао мржњу и освету на верне му куће у
парохији. Разабрао је за прилике и почео стари
комитски посао: прикупљао најодважније, поно-
сите, правичне и ољагане код окупатора. С њима је
западао по путевима и сутескама, вршио жестоке
обрачуне с арамијама. Улазио је страх у људе.
Секнуше се крволочни фелфебери и цуксвирери. У
сваком селу и засеоку, на слави и скупу, говорило се
о поп-Мити, и храбрили се људи. По шумама се
крстило и венчавало. Обретао се онде где нико о
њему ни сањао није. Претио је пузавцима и издај-
ницима да оставе занат, иначе ће његова да им
суди. Изабрао је записничара и образовао суд, строг
и правичан. Стизала су му писма и гласи са свих

44