Page 41 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

– Виђи крмекога сина! Ху, људи, у турскоме
царству, па готово погибох од крмка!
Ко зна шта је радио до Врања. Ту се мало
задржао, с друштвом походио обесне чауше и разу-
ларене балије по нашем југу. Од тада му је и оно
друго презиме Комита. Када се ,,заситио", кренуо
је да ствара породицу. Запопљен је у Београду и
послат на парохију у Сијеринску Бању где се састаје с
чувеним поп-Ђорђем из Нахије пећке, који је,
својевремено, спровео чету Лазе Кујунџића до Ве-
лике Оче. За овим је добио парохију барбатовачку у
Топлици да је ближе Преполцу.
Причали су старији људи, у парохији Барба-
товачкој, о поп-Мити:
– Пргав и љут, мало напрасит, ко му нарав
зна, лако га подноси. Кад му љутина прође,
мек и добар, као други човек. Сув и коштуњав.
Брз, као олуја. После службе, код Цркве, готово
стално, бацао је камена с рамена. Погађао у
нишан с једним оком као ретко ко. Друго му је
око било стаклено. Чик мајци да је смела која
жена да прича у цркви кад он служи. Уочи
1912. године неколико пута је прелазио границу
с друштвом. У рату 1912. године предводио је
један четнички одред. Катастрофалну 1915.
годину дочекао је у Барбатовцу, где је и кућу
подигао. Изела би га срамота да бежи и да
оставља народ без икакве заштите. Дочекивао је
и испраћао бежанију као да су му сви својта и
кумови. Престоничко друштво „Обилић" оставило је
код његове куће тешку златом извезену заставу и,
благодарећи њему и његовој попадији, ова је
драгоценост сачувана иако му је дом и све у
њему, до кашике, изгорело.
Отац Димитрије дочекао је непријатељску
војску храбро и поносно. Надао се на хришћанску

43