Page 79 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM
P. 79
Син и унук не дођоше му на сахрану. Пред
улазак Црвене армије у Србију, њих двојица
утекоше у Европу. Активисти нове власти уз
револуционарне песме, без попа, сахранише од
комунизма недовољно избеглог Руса изнад гробља
у Горњем Гргуру. Говор одржа Гиле Глиста,
учитељ:
– Погрешисмо пре рата што тражисмо да
се протерате кући. Требају нам избеглице.
Наш покрет на вама жели да покаже колико
смо велики и племенити.
Комунисти подигоше праведном Русу и
надгробни споменик с петокраком.
Антоније никада не дође на гроб свога
дједушке.
– Клопка је то за нас говорио је његов
отац.
Млади Барбатовчанин руског порекла
живео је у Европи до своје двадесете године.
Тада сагледа пролазност света и посвети се
подвижничком животу. Узор му постаде свети
Антоније Велики. Следујући његов подвиг,
отпутова у пустињу, на обалу Црвеног мора, где је
велики Мисирац из трећег века као затворник
провео двадесет година не дружећи се ни са
ким, осим с Богом, у непрестаној молитви, раз-
мишљању и созерцању.
Антоније из Горњег Барбатовца, после
земљотреса на Копаонику, посла благослов за
обнову Храма светих цара Константина и царице
Јелене уз молбу да се у цркви на проскомидији
непрестано помиње његов деда. У писму је про-
рочки предсказивао да ће комунизам пасти и у
Србији. Молио је да тада Топличанину који ће на
челу побуњеног народа срушити црвену пошаст
предамо свилену торбицу са земљом и сољу.
81