Page 78 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

око обнове цркве. У Православљу изађе молба за
новчану помоћ. На адресу Храма светих цара
Констатина и царице Јелене један ђак посла свој
џепарац, а син попа Мите Комите леп прилог и
поздраве.
Половином лета стиже пакет с Црвеног
мора. Кад смо га отворили, нашли смо разгледницу
с Мртвог мора, писмо с благословом и свилену
торбу пуну земље и соли. Тада сам први пут
видео Мртво море, необично лепе боје, са сланим
наслагама на обали, без икаквог знака живота.
Разгледницу сам у албуму придружио светом граду
Јерусалиму. Писмо, лепог рукописа, посла Антоније
из Горњег Барбатовца, Топличанин руског порекла.
Његов деда, носилац Крста милосрђа, после
Октобарске револуције напустио је Совјетију и
учествовао у ослобођењу Србије. Он из своје родне
куће на далеки пут понесе само малу графику
Прогнано звоно непознатог аутора. Бољшевици су
чинили велики прогон Руске цркве. Храмове су
рушили, с торњева бацали крстове и стара
звона, а многе вернике послаше у прогонство.
Једно звоно проглашено је кривим и послато у
Сибир у изгнанство. После рата одбегла руска
интелигенција није бирала посао по Топлици. У
барбатовачкој земљорадничкој задрузи вредни Рус
је неуморно радио, а у Дан одмора својим давно
школованим гласом појао за певницом у цркви.
– Ево, стоје ноге наше на вратима твојим,
Јерусалиме! – певао је Антонијев деда божанственим
гласом по њивама барбатовачким, мукотрпно
зарађујући за хлеб. Псалме је знао напамет.
– Од комунизма се не може побећи – била
је партијска максима 1952. године када је праведни
Рус испустио своју намучену душу и настанио се у
Светој земљи.

80