Page 75 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

12

Од 3. октобра до 3. новембра налазио сам се у
кули и лечио ране. Потера је било великих за мном.
Нарочито су ме тражили бивиш четници. Њима је
жеља да ја погинем те да се они спасу одговорности
пред српским судом за почињена зла и крађе којима
сам ја све податке похватао.

/Из дневника Косте Војиновића, 3. новембар, 1917/

Патрологију сам положио код владике Атанасија
(Јевтића) 1991. године. Од тада, сваке године на
Светог Стевана усним исти сан.
Свештеници барбатовачки Димитрије, Илија,
отац и ја, пловећи по Сузарнику, служимо свету
Литургију на великој лађи препуној народа из
Петине, Дворана, Пољака, Ловаца... Велики српски
сабор, после заветног ослобођења Косова 1912.
године, укрцао се на брод спасења. Препотопске
сузе – петовековног ропства су пресахле, а вода и
Турци се повлаче. Света земља се од мора још не
назире. Крма је окренута од старог ка новом Риму.
Изнад ње великим словима стоји исписано Српска
држава.

77