Page 50 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

10

А ево како је то доба видела „Политика”.
„Ја побегох, нисам могао да гледам бруку”, писао
је 10. марта 1920. године о својим јадима Радомир
Грујић у чланку Под Швабом у Брусу (успомене
једног сељачета). Он о себи вели: „Сад сам у Бео-
граду на служби, као морнар прве класе.” Уредник
„Политике” пише: „Радомир Грујић окретан је мла-
дић, то се већ по његовом писању могло запазити.
Пре неколико дана дошао је у нашу редакцију, да
нам каже збогом, постављен је за контролора ду-
вана у Брусу и враћа се, ето, као државни човек у
свој завичај.”
Тако је Радомир Грујић сачувао од заборава две
слике из народног живота, једну из доба окупације
и другу по самом ослобођењу.
У првој он вели: „Цео Брус зна: једне године бе-
ше Ускрс и Ђурђев-дан заједно. (Године 1918. Ус-
крс је био 5. маја, п. п.) Све изашло у Росуље за
гране да ките куће, па кад стаде једна јурњава са
официрима: жене, девојке, људи, све се бије са ко-
приве и граве, једва жив прођох тада. Српску су др-
жаву упропастили шпијуни и издајници, а не учи-
тељице и оне, што су с неким живеле.”

XLIX