Page 46 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

је ову вест: „Енглези имају религиозно-морално ва-
спитање највише у Европи и раде још више на очу-
вању породице и школе, а ми смо скоро најнепобо-
жнији народ у Европи, па избацујемо веронауку из
учитељске и војне школе”, н.д., 116-7. У истом ча-
сопису, бр. 17, 1909, стр. 462, објављена је још јед-
на вест из Енглеске и коментар уредника: „У Ен-
глеској од 1. априла т. г. уведен је закон којим се
забрањује младежи да пуши дуван. А у нас ђаци од
десет година испречили цигарете на сред улице, па
чик, да им речеш иједну реч!” У чланку под насло-
вом Хрђави примери интелигенције, у истом часо-
пису, бр. 20, 1909, стр. 527-528, пише: „А шта да се
каже на узајамно оптуживање школованих људи, о
крађама на велико, о служби туђину и издајству
отаџбине?” Свештеник М. Динић, пише чланак под
насловом На рјеках вавилонских, (Глас, бр. 11,
1910, стр. 381-383), „о злој судбини српског народа
који је раздробљен у неколико држава, а уз то се и
данас између себе свађамо и сатиремо”. У Веснику
српске цркве, год. IV,Београд,1893,на страни 1008,
М. Милојковић, вели: „Сељаци су почели псовати
Бога и друге светиње, што пре није било, и казаше
ми да се сада увелико псује зато што сви они који
долазе из војске кући тамо слушају ове хрђаве на-
вике, које су недостојне човека, па тако и по селу
псују, а од ових се и остали сељаци кваре и на овај
ружан обичај навикавају.”
Српска црква предузимала је одлучне кораке како
би се спречила појава отворене безбожности у на-
роду. Тако је Сабор архијерејски одлучио, још 16.
октобра 1871. године, „О мерама, које би требало
предузети против опадања побожности у народу:
Високопреосвећени Архиепископ београдски и
Митрополит српски г. Михаил, излаже како зао дух
XLV