Page 54 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

1

– У старо доба, крсташка војска на путу за
Јерусалим прође кроз Србију. У Нишу је дочека
Стефан Немања и указа јој све почасти – припо-
ведао ми је, пре него што пођох у школу, деда
Момчило, највећи праведник и боготражитељ од
свих људи које упознах у свом животу.
Народ је немо посматрао оружану силу сас-
тављену од свих народа Европе.
– Е, то је војска, бато! А не ови наши, бе’ −
прослови један Бугарин усред Ниша кога после
два дана пронађоше удављеног у Нишави с парче-
том коже у џепу на којој је писало: „Господ даде,
Господ узе, нека је благословено име Господњe.”
Крсташи су имали обичај да из сваког места
кроз које прођу узму шта им се свиди за успомену.
Тако су настала војничка Acta sacrorum-рaтничке
збирке ситних предмета с пута ка Светој земљи.
Једно погрешно веровање уселило се у душе евр-
опских витезова: наши сувенири с похода на Јеру-
салим, изложени на Гробу Господњем, спасиће свет
којим смо прошли. Европски крсташи по изласку
из Ниша закрстише у неколико путних праваца по
Балкану да сакупе што више успомена.
– Овој земљи је спасење увек потребно –
објасни учени папски изасланик својој духовној
деци нови начин путовања и крену с најбољим
ратницима ка Топлици. Крсташи овде прикупише
толико сувенира да су морали направити дужи пре-
дах, у три села, како би средили своја Acta и
предахнули од умора. Када су полазили, нису
могли да одоле а да не поведу са собом из сваког
села по једног дечака од седам година. Дечје роди-
3