Page 68 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

4

На лицима тројице дечака сузе не преса-
хнуше ни после петнаест километара пута. Папски
изасланик приви их уза се и понуди медом у саћу.
– Ко нема своје, не може да воли ни туђе –
прослови за себе један витез и сети се своје деце у
Галији. И она плачу, помисли.
Испред Цркве Светог Николе војску дочека топ-
лички архимандрит са свештенством. Он затражи да
причести децу. Док су у храму после причешћа
читане молитве, топлички архимандрит се у ол-
тару, сакривен од погледа витезова, обрати папском
изасланику:
– Анатема вам била! Пусти нам децу!
– У Светој земљи је спасење, свети.
– Свуда је Света Земља где се ломи хлеб
евхаристијски. Овде је Јерусалим, шизматиче!
– Онда ћемо вам из Азије пустити Агарене,
још вам они недостају. Амин! – одбруси Латин.

На излазу из храма откачи се велика камена лу-
нета Светог Николе, заштитника путника, и сво-
јом силином уби витеза из Галије. Папски изасла-
ник притрча, закрсти пострадалог, помоли се за оп-
рост његових грехова и изусти:
– Pater noster – три пута.
Топлички архимандрит не дозволи да се не-
срећни ритер сахрани у порти јер није православац.
Папски изасланик благослови да се витез, лицем
окренут ка Јерусалиму, положи у гроб ископан крај
пута.

17