Page 70 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

5

Мирис тамјана из кадионице, помешан с то-
плином мале пећи на дрва, из барбатовачке цркве
тог јутра на Светог Стевана 1943. године прену на
молитву Топличане у потпалубљу њихове мале
свете лађе што тихо броди по мору на путу ка Светој
Земљи. Отац Илија заврши кађење на Иже херу-
вими и врати Момчилу кадионицу. Учини три покло-
на, подиже руке ка Горњем Јерусалиму и тихо из-
говори:
Ми који Херувиме тајанствено изображавамо
и Животворној Тројици Трисвету песму певамо,
сваку сада животну бригу оставимо.
Ниси причестио слепу Виду, сети се.
На Бадњи дан дође Веселин, Видин син из Спан-
ца, да моли исповест и причешће за своју стару
мајку јер је почела да прича с мртвима.
– Мајка је са седам година ослепела, али жели
да се исповеди пред пут. Вели, неће слепа и у онај
свет.
После свете Службе, отац Илија узе частицу за
причешће болесника и положи је у малену торби-
цу на својим грудима.
По дубоком снегу дође у Спанце не престајући
тихо да изговара псалме. Веселин и породица, угле-
давши оца Илију, устадоше на молитву. Он их за-
моли, пред свету тајну Исповести, да изађу из со-
бе. Кад су остали сами, слепа Вида упита:
–Јеси ли ти од оних старих попова? Имаш
ли дугу браду и косу?
– Имам, нано, имам.
19