Page 83 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

– Сутра је Света Недеља и долази владика
нишки на петнаест километара одавде. Пођите са
мном. Предахните од пута.
Нисам ишао у Куршумлију. Остао сам у кући
с Французом који је добро играо фудбал и чинио ми
одлично друштво за игру. Носио је сандале. Кад је
пред црквом угледао делове споменика оца Илије,
како се сунчају, зачудно ме погледао и упро прстом
ка његовом гробном месту. Говорио сам му ду-
го, као да ме разуме, о негдашњем свештенику
барбатовачком, а он ме је само гледао. Из мене су
тад први пут проговориле деда Момчилове приче.
– Ово је Света Земља – прекрстих се, и заврших
казивање.
Владика је у Куршумлији примио ходочаснике
после свете Службе и подуже разговарао с њима. Кад
се растајаху, отац искористи прилику да несметано
упита шта да чини са спомеником оца Илије.
– Врати то где си наш’о! – одбруси епископ.
Сутрадан смо испратили госте. Ненси нам ос-
тави ситне поклоне и своје адресе. Француз ме по-
зва на неки европски фудбалски стадион да, опет,
играмо лопту. Отац им даде камени фрагмент са
споменика оца Илије и замоли да га положе на Зид
плача у Јерусалиму. За Божић, поштар нас обрадо-
ва разгледницом из Свете земље с именима чети-
рију победоносаца – пешака. Тада сам први пут ви-
део свети град.
Отац није могао да послуша владику. Споме-
ник, окренут истоку, сахранио је у плитко иско-
пан гроб у барбатовачкој порти.
Милиционари су дошли по оца. Саслушаван
је: ко су странци? Зашто није поступио по закону
и пријавио њихов боравак властима?
– Шта ти мислиш, попе? Случајно наишли,
а? Ниси? Ти, ниси знао за тај закон?
Трајало је данима.

32